Приноси житарица, воћа и поврћа су у Поморављу и Шумадији, другој по величини житници Србије, и до четири пута су мањи од могућих због недостатка нових система за наводњавање, при чему су стари пропали, развучени и покрадени, кажу пољопривредни стручњаци овог дела Србије.
– У Левчу, где је под купином око 500 хектара, тамо где се наводњавао принос је ове године 20 тона по хектару, а где није само пет, значи четири пута мањи – изјавио је Тањугу директор Фонда за развој пољопривреде општине Рековац Ђорђе Станојевић.
Како је рекао стручни саветник за ратарство Пољопривредно саветодавне стручне службе у Јагодини, Миодраг Симић наводњавање би омогућило две жетве годишње, а пољопривредници не би зависили од неба.
Наводњавање значи сигурност у производњи, не зависите од неба, и пољопривредници Поморавља би требало да искористе реке, пре свега они који имају парцеле уз Велику Мораву и који се баве интензивном производњом воћа, купина, малина, додао је овај искусни пољопривредни стручњак.
– Наводњавањем, посебно у сушним годинама, приноси се могу повећати сто одсто и више и остварити две жетве – подвукао је Симић.
Како истиче, система за наводњавање великих површина у Поморављу, Ресави и Левчу нема.
– Осамдесетих година прошлог века имали су их Пољопривредно добро “Добричево” код Ћуприје, “Први мај” Свилајнац, АИК Јагодина, Фабрика шећера Ћуприја и још неки. Сада тога нема, све је разнесено, покрадено. На парцелама АИК-а, остали су бунари али се не зна у каквом су стању – истакао је Симић.
Пољопривредни стручњаци подсећају на пројекте које су радили стручњаци Министарства пољопривреде 2012. и ранијих година, а односе се на “локално наводњавање у долини Велике Мораве”.
Реализација тих пројеката, међутим, никако да почне, додају они.
Уз смањење количине падавина ситуацију још тежом чине високе температуре ваздуха, све више тропских дана лети и недовољне резерве зимске влаге.
Готово идентична ситуација је у целој Србији, можда нешто израженија у северном Банату, Тимочкој крајини и на југу Србије.
Танјуг
