Представници врха власти су током 2019. и 2020. године склопили укупно 28 међудржавних уговора чија је укупна вредност четири милијарде евра, показују резултати истраживања Топличког центра за демократију и људска права. Сви ови уговори су склопљени директном погодбом, што значи да се држава није потрудила да обезбеди конкуренцију и можда повољнију цену. Према мишљењу директора Топличког центра за демократију и људска права Драгана Добрашиновића то значи само једно – за српску власт конкуренција је државни непријатељ број један.
Топлички центар за демократију и људска права спровео је истраживање о потрошњи буџетског новца кроз билатералне инвестиционе (међудржавне) споразуме у 2019. и 2020. години. Истраживањем је утврђено да је Република Србија у овом периоду склопила 28 уговора чија је укупна вредност преко четири милијарде евра. Сви уговори су склопљени путем директних погодби врха власти са разним финансијским институцијама и државама.
Ове дугове државе Србије, истичу у Топличком центру за демократију и људска права, измириваће и генерације које још нису рођене.
“Билатерални инвестициони споразуми, који су резервисани за највеће послове у којима је држава наручилац (путеви, мостови, железница, метро…), а уз које се, по правилу, уговарају и кредити од страног партнера, лишени су и минимума транспарентности и увида јавности у њихову припрему и уговарање. Кроз овакве послове, до којих се долази без анализе алтернативних решења и јасног образложења због чега је за нашу државу директна погодба повољнија у односу на тржишно такмичење, осим конкуренције, елиминише се и домаће законодавство, а држава преузима финансијске обавезе које се мере милијардама евра, а које ће измиривати и генерације које још увек нису рођене”, пише у извештају.
Народна скупштина Републике Србије је у 2020. години потврдила 17 финансијских међународних уговора/споразума чија је укупна вредност 2,021,975,800 евра.
“Највише уговора/споразума закључено је са Банком за развој Савета Европе (4) чија је укупна вредност 494.000.000 евра, Међународном банком за обнову и развој (4) и њихова вредност износи 201.800.000 евра и Европском банком за обнову и развој (3) укупне вредности 200.000.000 евра”, пише у извештају.
Слично као и претходне године. У 2019. години, од укупно 11 уговора/споразума, држава Србија је четири закључила са Европском инвестиционом банком, три са Међународном банком за обнову и развој, два са кинеском Експорт-Импорт банком, један са Банком за развој Савета Европе и један са Владом Руске федерације.
Појединачно највреднији уговор/споразум у 2020. години закључен је између Републике Србије и Владе Републике Француске и његова вредност износи 581.000.000 евра.
“Предмет споразума је сарадња у области спровођења приоритетних, стратешких пројеката за развој Републике Србије, попут капиталних инфраструктурних и пројеката у области енергетике. Опредељени износ средстава односи се на фазу И пројекта „Београдски метро“ у максималној вредности до 454.000.000 евра и увођење опште аутоматизације управљања српском електродистрибутивном мрежом, на пројекту аутоматизације електродистрибутивне мреже средњег напона у Републици Србији (уз учешће Јавног предузећа „Електропривреда Србије“), у вредности од максимално 127.000.000 евра”, наводи се у извештају Топличког центра за демократију и људска права.
Директор овог центра Драган Добрашиновић за портал Нова.рс каже да је ово још један показатељ да држава иде у неконкурентне поступке по сваку цену.
“За српску власт конкуренција је државни непријатељ број један. То се види из јавних набавки где се послови махом добијају на тендерима без конкуренције, али и из ових послова који се организују један на један”, каже Добрашиновић.
Додатни проблем, наводи он даље, јесте то што кроз овакве споразуме и уговоре, који се ратификују у Скупштини, држава преузима обавезе не само зајма, односно кредита већ у те аранжмане улазе и извођачи радоваи набавка опреме.
“То готово у потпуности искључује наше фирме. Значи није довољно што смо узели кредит за који не знамо да ли је и најбољи, већ накнадно елиминишемо наше извођаче радова из тих послова. То су вишеструке штете, које се мере милијардама евра”, закључује Добрашиновић.
Аутор:Јелена Јеловац, Нова.рс
