Шта се крије иза Буџета Републике Србије за 2015. годину? Из џепа грађана у руке властодржаца

Кабинет премијера Србије Александра Вучића, припремио је буџетску омчу грађанима. Његови “стратези” планирали су у 2015. години милијарду и 116 милиона динара укупних расхода, или 9,15 милијарди евра, рачунато по курсу 122 динара за евро, док су недостајућа средства милијарду и 568 милиона евра, јер су приходи само 7,58 милијарде евра. За камате планиран је расход милијарду и 74 милиона евра, а за нето зараде 240.280 запослених милијарду и 170 милиона евра, или само више од девет одсто. Буџет разматра Таблоидов истраживач Миодраг К. Скулић

Почнимо од издатака у Предлогу републичког буџета за 2015. годину у коме је само за камате планиран износ од милијарду и 74 милиона евра, рачунатих по курсу од 122 динара за евро. У Буџету за 2014. годину било је планирано за ове издатке 114 милијарди динара, или 10,25 одсто од укупних расхода буџета планираног за претходну 2014. годину, што износи милијарду евра.

Дакле, у овој години, за каматне издатке планирано је више за 7,4 одсто. О коликој суми се ради најбоље потврђује чињеница да је за нето зараде свих запослених који се финансирају из републичког буџета, за 2015. годину планирано 1,2 милијарди евра.

За Министарство одбране планирано је 56 милијарди динара, или 460 милиона евра, а за Министарство унутрашњих послова 63,8 милијарди динара, или 523 милиона евра. Дакле, за ова два министарства која запошљавају 78.092 лица (одбрана 33.114, унутрашњи послови 44.978), планирано је издвајање 983 милиона евра, а за камате милијарда 74 милиона евра.

Укупни расходи у 2015. години планирани су хиљаду и 115 милијарди динара, што је у односу на буџет за 2014. годину, усвојен у децембру претходне године у износу од 1.112 милијарди динара, на приближно истом нивоу, док је изражено у еврима, планирану буџет за наредну годину нижи за око 6,2 одсто.

Приходи и примања буџета за 2015. годину су 924,4 милијарде динара, док је планирани буџетски дефицит, тј. недостајућа средства у ком износу се Република Србија задужује, 159 милијарди динара, што са 30,7 милијарди отплате главнице дуга и две милијарде вредности набавке финансијске имовине, представља планирани дефицит од 191,3 милијарди динара, односно прерачунато у евре недостајућа средства достижу 1,57 милијарди евра. То је према планираном бруто друштвеном производу од 32,5 милијарди евра, 5,1 одсто бруто друштвеног производа.

Република Србија у 2015. години планира да се задужи за 710 милијарди динара, с тим да из тих средстава отплати доспеле главнице по досадашњим задужењима у износу од 515 милијарди динара, па разликом од 191 милијарду динара покрива горе наведена недостајућа средства, да би се покрили већи расходи од прихода. Како износ новог задужења представља 5,8 милијарди евра нових кредита и 4,2 милијарде отплата доспелих кредита, Република Србија, се овим буџетом додатно задужује за нових 1,6 милијарди евра.

Нема краја задужењу

Обзиром да је дуг Републике Србије на дан 31. октобра 2014. године износио 22,2 милијарде евра, са тим новим задужењем, одбијајући износ дуга који ће се отплатити, планирано је да на крају 2015. године, укупан дуг Републике Србије достигне скоро 24 милијарде евра, или више од 73 одсто бруто друштвеног производа. Шта су планирани приходи и примања буџета за 2015. годину? Планирани приход од ПДВ на домаће производе опао са 34,04 на 26,39 одсто укупног прихода од пореза на додатну вредност.

У буџету за 2014. години, усвојеном у децембру прошле године, утврђени су расходи у висини хиљаду и 112 милијарди динара, или по курсу од 113 динара за евро, 9,578 милијарди евра. У предлогу за наредну годину укупни расходи износе хиљаду и 115 милијарди динара, што по курсу од 122 динара за евро, износи 9,145 милијарди евра. Према томе реална буџетска потрошња смањена је за 433 милиона евра, или за више од 4,5 одсто. Ако се узме у обзир и наредни пад динара у односу на евро, пад буџетске потрошње биће знатно већи.

Такође, у буџету за 2014. годину, планирани приходи од ПДВ у земљи били су 145,5 милијарди динара, а њихово смањење у ребалансу буџета, усвојеном у октобру ове године, било је мање за 40 милијарди динара, док је овим планираним буџетом за 2015. годину, додатно смањен очекивани прилив по том основу за још додатних 20,8 милијарди динара!

ПДВ на робу из увоза у буџету усвојеном у октобру прошле године износио је 281,9 милијарди, док у овом буџету за наредну годину на тој позицији је планирано 292,1 милијарде динара.

Свођење прихода по основу ПДВ у земљи од 34,04 одсто у 2014. години на 26,39 одсто у буџету за наредну годину је најнегативнија економска категорија у Предлогу буџета, јер се тим падом прихода од ПДВ у земљи, дакле, на домаћу робу, и очекиваног пада у наредној години, призна реална ситуација да је дошло до огромног пада производње добара у земљи, а да део те производње има повећан извозни карактер. Очекује се повећање извоза за 3,1 одсто.

Знатан пад је забележен и код планираних прихода по основу акциза на дуванске прерађевине, где је дошло до пада планираних прихода у буџету за наредну годину, у односу на буџет из ове године, усвојен у октобру прошле године, за 20,2 милијарде динара, односно за, чак, 165 милиона евра.

Од смањења зарада планиран је приход 211 милиона евра. Насупрот томе није дошло до укидања или смањења броја агенција, канцеларија, фондова, управа и других организација и органа, од којих неки дуплирају послове са министарствима. Дефицит је у буџету за наредну годину планиран 191,3 милијарде динара, или милијарду и 568 милиона евра.

Индиректни јавни дуг достигао 2,5 милијарди евра

Планирани расходи

За камате планирано 131 милијарду динара, а за плате 240.280 запослених 143 милијарде динара нето, или само мање за девет одсто

Планирани расходи у буџету за наредну годину су 1.115 милијарди динара, што по курсу од 122 динара за евро, износи. Укупно планирани издаци за нето зараде свих запослених чије плате се покривају из буџета су око 143 милијарде динара, док се само за камате које се исплаћују из републичког буџета 131 милијарда динара, што чини само девет одсто ниже од укупних исплата за зараде 240.280 запослених, уз просечну месечну зараду од око 406 евра, или 49.500 динара.

Субвенције су планиране 80,55 милијарди динара, или по курсу од 122 динара за евро, 660 милиона евра, што је у односу на буџет усвојен у децембру прошле године, мање за 266 милиона динара, али у еврима то је ниже за 49 милиона евра. У привреди су субвенције повећане за 5,4 милијарде динара, док су у пољопривреди смањене за 6,9 милијарди динара, а за железницу 1,5 милијарди динара, док су за путеве смањене за 535 милиона динара, насупрот томе за туризам је дошло до планираног повећања од 692 милиона динара.

За Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања планирано је 220,3 милијарде динара, док је тај износ у буџету усвојеном у децембру прошле године износио 256,1 милијарди динара, што је мање за 35,8 милијарди динара, или за скоро 14 одсто. За образовање у 2015. години планирано је 139,9 милијарди динара, док је у буџету за 2014. годину, усвојеном у децембру прошле године, за образовање било планирано 160,5 милијарди динара, или више 12,9 одсто. Како просветни радници очекују побољшање свог положаја, када су им у толико високом проценту смањена средства.

За судство и тужилаштва планирана су средства 23,7 милијарди динара, или 194,5 милиона евра. Док су у свим органима планиране зараде нето 17.101,29 динара по условном раднику, у судству и тужилаштвима је зарада планирана 29.835,87 динара, или 75 одсто већа од других органа. Ови органи на терет буџета покривају 70 одсто своје зараде, а 30 одсто исплаћују од остварених прихода по судским решењима. Овде је прилика да утврдимо цену коштања штрајка адвоката, која је паралисала рад нижих судова и тужилаштва, а делимично и неких виших судова. Како је месечна цена рада тих органа око 10 милиона евра, произлази да тај штрајк и упорност министра правде државу Србију до сада кошта најмање 30 милиона евра, а са губитком прихода адвоката, са пуно слободе може се закључити да је тај цех достигао 50 милиона евра.

Претходне владе, а и прва и друга влада Александра Вучића задуживале су Републику Србију за све и свашта, па су ове обавезе достигле 2,5 милијарди евра.

За ЈП Србијагас Република дугује 678 милиона евра, следи ЈП Путеви Србије са 509 милиона евра, затим Железнице Србије 278, па улагања у Фиат Атомобили Србија 174 и РТБ Бор 135 милиона евра, ЈП ЕлектропривредА Србије 160 и Жељезара Смедерево 95 милиона долара. Дуг за Галенику, АД, којом је управљала Социјалистичка партија Србије, достигао је 78 милиона евра, а за Аир Србиа, већ је дато 52,7 милиона евра. И за Електромрежу Србије преузет је дуг 44 милиона евра.

За чуђење је да се у дуговањима Републике воде обавезе за Југоимпорт СДПР 40,6 милиона евра и за Агенцију за контролу летења 35,2 милиона евра, као и за Аеродром 8,5 милиона евра. У сва ова три субјекта исплаћују се зараде у стотинама хиљада динара.

Само од домаћих банака држава има директан дуг осам милијарди евра. Највећи износ дуга је по основу емитовања обвезница и других хартија од вредности, у динарима 4,66 милијарди евра и у еврима 1,76 милијарди евра. Само по ова два основа Република Србија има дуг од 5,42 милијарде евра. И у овом буџету планирана су давања за иностране инвеститоре

У Министарству привреде за 2015. годину планирана су “улагања од посебног значаја” у износу од 3,8 милијарди динара за: Фиат Аутомобили Србија, Аир Сербиа, Wиринг Сyстем Смедерево, Тигар Тyбес и Труцк Лифе Еуропе. На посебној позицији планиран је износ од 6,5 милијарди динара за привлачење директних инвестиција.

За БИА су планирана средства у висини од 4,59 милијарди динара. За Безбедносну информативно агенцију која има 2.050 запослених планирана су средства у износу од четири милијарде и 579 милиона динара, или 37,5 милиона евра. Обавештајна и контраобавештајна агенције нису више директни корисници буџетских средстава и њихови издаци се обухватају буџетом Министарства одбране.

Шта очекују корисници од пада вредности динара? Од пада вредности динара буџетски корисници у 2015. години могу очекивати само реалан пад својих прихода, поред пада прихода у динарима који је код већине корисника већ унет у предлог буџета.

 

Миодраг К. Скулић, Таблоид