Шта возимо? Чак 571.448 возила старије од 20 год.

0
(0)

Подаци МУП-а показују да је у овој години, од укупно 2.312.941 возила уписаних у јединствени регистар возила, 571.448 њих старије од 20 година, што природно намеће и питање њихове техничке исправности.

“То је прилично сложено питање”, каже за Тањуг шеф Катедре за безбедност саобраћаја и друмска возила Саобраћајног факултета Крсто Липовац и наводи да, када се говори о стању тих возила, да то највише зависи од техничких прегледа, међутим, признаје – технички прегледи у Србији последњих година јако лоше функционишу.

„“Законодавац је правилником дефинисао прилично добру лествицу за техничку исправност, али, де факто, нећу погрешити ако кажем да стварног техничког прегледа у Србији данас нема,“ рекао је он.

Наиме, већина техничких прегледа данас живи од провизије коју им дају осигурања да би продавали њихове полисе, што је изузетно лоше са гледишта безбедности саобраћаја, будући да они у ствари нису заинтересовани за квалитетно тестирање техничке исправности возила, а посебно нису заинтересовани за свеукупно тестирање”, наглашава Липовац.

И уколико проверавају, каже професор, то се веома често своди на тест два- три основна уређаја, док највећи део других, скоро нико не проверава, попут, наводи – екологије и какво је стање издувних гасова.

Уколико би задужени за технички преглед доследније радили свој посао, истиче Липовац, онда би свакако постојале претпоставке да су и та старија возила технички исправна, јер, како каже, са годинама старости, мора се више улагати у одржавање возила.

Липовац сматра да постоје бројни различити начини како то превазићи, а да је један од добрих – повећати њихову одговорност за случај да се такво возило открије у саобраћају, или учествује у саобраћајној незгоди, где се један од утицајних фактора односио на техничку исправност.

Са друге стране, сматра да је могуће унапредити рад техничких прегледа и другачијом инспекцијом, надзором над њима, али и да је сигуран да ће најзначајнији ефекти бити уколико технички прегледи и стручњаци препознају свој интерес и њихова удружења направе услове и критеријуме и да се сами боре да ту остану само најбољи, односно они који раде свој посао како треба.

Указује да се тренутно на Саобраћајном факултету реализује студија за потребе Агенције за безбедност саобраћаја, управо са циљем да се сагледа како се у свету то ради и да се нађе најбољи начин за Србију, а и да резултат тог истраживања треба да буде и посебан приручник за контролоре техничких прегледа и њихово сертификовање.

Наводећи да је просечна старост возила у Србији између 13 и 14 година, подвлачи да је то када се говори о броју регистрованих возила, а да је просечна старост знатно мања, уколико се ради о возилима на путу.

Објашњава да се новија возила знатно више возе и да је у збир просечне старости ушло и возило некога ко је тек купио “некакву старудију”, да би “евентуално могао отићи до болнице ако се баба разболи” и да је његова просечна годишња километража 200-300 километара, док, је, како каже, просечна километража новог возила 20.000- 30.000 километара.

“Зато је просечна старост возила у саобраћају знатно мања од ове и то може бити 7-8 година, у односу на тих 13-14. Што се стања возила тиче, до 2016. године, број саобраћајних несрећа које су изазване услед техничке неисправности возила “вртео” се око један одсто, што је апсолутно нетачно и потцењен је утицај возила”, рекао је Липовац.

У тај један одсто су, објашњава, ушла само она возила где је евидентно да је техничка неисправност допринела настанку незгоде, па је то квалификовано као основни узрок настанка.

Он врло брзо очекује много квалитетније податке, који ће указивати на стварни, “макар бољи, коректнији” проценат технички неисправних возила у саобраћају, а посебно у незгодама, јер је, напомиње, од 1. јануара 2016, саобраћајна полиција увела најсавременији протокол евидентирања саобраћајних незгода.

“Али, дужан сам да кажем и да технички неисправна возила јесу проблем безбедности саобраћаја, али све указује да у нашим условима, нова и технички исправна возила много чешће учествују у најтежим саобраћајним незгодама, тако да, мислим да још увек постоји много већи простор утицаја на понашање возача нових, скупих возила, него на, да кажем, притисак на оне који су једва скупили и купили икакво возило да имају за превоз”, закључио је Липовац.

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија: Гробље ауто-кршева које возимо јер нема се пара за боље и новије

0 (0) Београд — Министар за заштиту животне средине Горан Триван каже да ће истрајати …

Технички преглед за аутомобиле поскупљује на 5.000 динара?

0 (0) Недавно смањење провизије од продаје полиса осигурања, како кажу власници техничких прегледа, ускоро …

Један коментар

  1. Rešenje je da se vlasnici starih vozila postreljaju na licu mesta,vozila zapale a kuća u kojoj živi ostatak porodice sruši miniranjem, a ne dati im da iziđu iz kuće.
    Kako vas nije sramota da izađete s takvim predlozima, kao da neko ne bi želeo da kupi novo. Ponašate se kao da je u Srbiji sve dobro, pa samo da rešimo i taj problem. Nikog od vas ne interesuje, mislim na vlast, što nas pljačkate i vi i vaši strani „investitori“ u stvari eksploatatori, što je plata 200-300e. I na kraju krajeva, svi uzroci udesa su ljudski faktor. Ko je lud sesti u neispravno vozilo i poginuti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend