Осим бетона (и да, то је за мене бетон иако има оних који у ситна цревца улазе у спецификацију материјала и помињу гранит), белине и застрашујуће празнине, реновиран Трг републике не нуди ништа друго.
Прва ствар коју приметиш је забетонирано младо дрвеће. Треба стварно доста памети да би се то урадило. Kажу да тај бетон пропушта воду. Ок, супер, а уз то имамо и чињеницу да је дрвеће у Београду на неки начин постало резистентно на нападе и константна сакаћења, али у случају Трга се чини да је и само посустало и да нема више снаге да се бори с аждајама.
Осим забетонираних стабала, још један детаљ нам је привукао пажњу и баш бисмо волели да видимо особе које су имале тај један посао – да центрирају дрвеће у кругове али им је оно мало побегло, отргло се контроли.
Сада свако дрво своју политику води, а једно је, као што видите, умрло јер је било непослушно.
Радови на Тргу републике завршени су 55 дана пре рока, рекао је заменик градоначелника Београда Горан Весић. А теби дође да као трудница која се превремено породила викнеш: „Браво!“ а онда бојажљиво пратиш како се беба развија. Изгледа да ова градска беба нема довољно јака плућа за то.
Имате шест паметних клупа да пуните своје телефоне, 27 бетонских клупа које су се додуше мало усијале па на њима не можете да седите, имате налепнице на свим бандерама и стубовима да је доступан wифи, и непрегледан бетон, пардон гранит на ком како Весић каже – људи треба да се окупљају. Да је само знао колико то двосмислено звучи…
Kад размишљамо о свему што је у последње време по граду „урађено“, доминантно је оно – проћи ће, све прође. Улице ће вратити у првобитно стање, град ће опет бити проходан, осакаћеном дрвећу ће поново нићи руке, пуне канализације ће на крају ипак примити обилне падавине, али постоји нешто друго. Постоји Трг који ће заувек остати брисан простор без душе. И то је то. Смениће се гарнитуре кад тад, а у центру Београда остаће пустош. Пустош вредна 10 милиона евра. Што неко рече – ово може да кошта 10 милиона само ако је неко закопао 9,5.
Да Вас подсетимо: Шта то оно беше пре двадесет година у земљи Србији?
Ивана Стојанов, Ноизз.рс
ma ja sam oguglao na otimanje miliona eura narodni para, posmatram ovoga blesica kako nam srednjak pruza, lepo od tebe bas ti hvala, al prvo mami daj, a mi ce mo sta ostane kad budemo secu kabadahija na istom mestu pravili.
kod vas serva tece med i mleko, velika briga o decu je, zakonima vam i prava koja i zivotinje imaju oduzese, sabirni logori, cirkusi ili stadioni, putevi po nato standardima i potrebama, kule i gradovi, sto ce vasi unuci i praunuci robstvom placati, se prave u interesu dodjina i gurbeta dalmatnskih sa dugim usima, a niko ni za sta ne protestuje, svima je dobro, da se neki od srece ubijaju, al te niko ne broji i o njima se ne pise. — i lidera, suverena i cara samozvanog imate, koji sa svetskim mocnicima se sastaje i svetska pitanja resava, tamo gde ga ne primecuju on podplacuje a gde je taki obicaj ledja potura il jezik bira. — prodadoste odavno veru za veceru, pa vam sem vlastitih avlija i crkava ne osta nista a i to ce te brzo izgubiti i pricadjenima cibuk paliti. — toliko je interesovanje za sve sto imate da vam nista ne ostade, pa mozemo reci da ste u evropskoj uniji, ma i u americi, arabiji i ko zna kojoj picki materini, ostaje da cekate da vam podele i medjunarodne pasose a i to bi ucinili da ne ostase ludi, kljakavi, gluvi i kod ociju coravi, ako ne samo lopovi ono i sibicari, sve gori od gorega, racunajuci i one iz knez mikailove 35 i francuske 7.
— eee, ne bi menjo ovdasnju Nirnbersku pecenu kobasicu i ladnu kriglu piva ni za tri kila pecenja jarecega i 12 piva jelenjega, pa makar mi na uvo pevusio onaj sa masnom kosom i od droge razvaljeni.
— servi, coporu divlji, vi ste rana za lavove i hijene.
— ako onaj iscrpljeni od vas digo ruke, pa sa cudom pita ,,ko je ovaj narod,, onda vam pomoci nema.