Економија

За бирократију нема кризе

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић изјавио је да су зараде у јавном сектору од 2010. до 2012. године порасле 11,4 одсто више него што је било предвиђено законом. Штавише, по њему, плате државних службеника неће марити за дужину губера и законско ограничење ни догодине.

– Да то није пролазна појава показује и буџет за 2013. годину – указује Вучковић.

– По Закону, плате у јавном сектору догодине би требало да порасту за 4,5 одсто, а у буџету је предвиђено повећање од седам одсто. Ту нешто није у реду, јер зараде у јавном сектору расту брже него што би требало. 

Вучковић је додао да ту нерегуларност у расту масе зарада у јавном сектору не може да објасни повећање радних места и напредовања запослених, истичући да у појединим министарствима, а највише у Министарству унутрашњих послова, расту расходи који имају карактер зарада.

Према његовим речима, номинално, то су социјална давања за запослене, али у суштини то је исплата зарада мимо закона и индексације. Ове године МУП је исплатио шест милијарди динара више, а и за 2013. предвиђене су повишице изнад индексације, односно веће од очекиваног раста БДП-а и трошкова живота.

Вучковић је упозорио да је доследна примена индексације плата и пензија кључна за одрживост јавних финансија у 2013. години и додао да ће се највеће уштеде у буџету за следећу годину од 20 милијарди динара постићи применом плана повећања пензија и плата.

Оцену Вучковића за наш лист је коментарисао Влајко Сенић, државни секретар у овом министарству, оценом „да Фискални савет куца на отворена врата”.

– Ми смо тај проблем уочили и у Закону о буџету омогућили контролу динамике запошљавања. То је тема о којој смо разговарали и са ММФ-ом. Ценимо напоре Фискалног савета да укаже на потенцијалне ризике у реализацији буџета, али мени се чини да често у јавност излазе са проблемима које смо заједно уочили и радимо на њиховом отклањању.

Дакле, проблем је у „динамици запошљавања” оних које плаћа буџет. Што би требало да значи да је у јавном сектору у протекле три кризне године растао број запослених, па су због тога, очигледно мимо закона, на расходној страни буџета у тим годинама морали да се повећају издаци за њихове плате. Подсећања ради, у тим кризним годинама у приватном сектору угашено је око 400.000 радних места.

На другој страни, подсетио је Вучковић, вишак запослених у здравству, просвети, локалним самоуправама, агенцијама и сличним институцијама је између 20.000 и 30.000 запослених.

– Речено је да неће бити отпуштања док траје криза, али требало би да се припреми план да се са првим назнакама изласка из кризе или побољшања ствари и у тој области крене напред – оценио је Вучковић.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је за фискалну консолидацију неопходно да се остваре уштеде и на позицији плата за запослене у јавном сектору, па и у државној управи.

– Да би се оствариле неопходне уштеде, са тим би одмах морало да се почне – тврди Арсић.

– Ако се тај посао буде одгађао, неће се догодити. Јер, неки тврде да сада није време због кризе, а кроз две-три године неће бити време због избора. Друго, не слажем се да криза није време за отпуштање прекобројних у јавном сектору, јер је то један од начина на који се криза решава. Тако се привреда растерећује од пореза, а истовремено се доприноси смањивању фискалног дефицита. 
Арсић напомиње да смањивања фискалног дефицита неће бити у години када прекобројни одлазе, јер се исплаћују отпремнине, али је у наредним годинама уштеда значајна.

За разлику од садашње Владе Србије, убрзо по ступању на дужност хрватски министар финансија Славко Линић најавио је отпуштање 20.000 запослених у државној управи и јавном сектору.

– Влада Србије греши што одлаже тај посао, јер тиме нехотице поручује јавности да није чврсто решена да спроводи реформске мере, које нису пријатне – каже Арсић. – Хрватска влада поступа другачије. Наравно, неће отпустити свих 20.000 у једној години. Тај пример треба да следи и Влада Србије.

На плате запослених у јавном сектору троши се око 12 одсто бруто домаћег производа, док се на плате запослених у републичкој администрацији троши око 0,9 одсто свега што у једној години створимо.

Од избијања светске економске кризе до краја прошле године број запослених у Србији смањен је за 13 одсто, а највише у предузетничком сектору. У државној управи, здравству и образовању забележен је раст броја запослених за 3,1 одсто.

Ипак, Влајко Сенић сматра да је Предлогом закона о буџету за 2013. „омогућена контрола динамике запошљавања” и да ће бити ефикасна, а плате запослених у јавном сектору неће прескочити законом утврђене баријере. Штавише, он је убеђен да у то верују и „највећи инвеститори на међународном тржишту обвезница”.

реалном тржишту након разговора са најпознатијим и највећим инвеститорима на међународном тржишту обвезница – каже Сенић. – Они очигледно уважавају мере фискалне консолидације које смо усвојили и инструменте за контролу ризика током реализације буџета, не само 2013. године, већ и у средњем року.

 
Александар Микавица
Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!