fbpx

За бирократију нема кризе

0
(0)

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић изјавио је да су зараде у јавном сектору од 2010. до 2012. године порасле 11,4 одсто више него што је било предвиђено законом. Штавише, по њему, плате државних службеника неће марити за дужину губера и законско ограничење ни догодине.

– Да то није пролазна појава показује и буџет за 2013. годину – указује Вучковић.

– По Закону, плате у јавном сектору догодине би требало да порасту за 4,5 одсто, а у буџету је предвиђено повећање од седам одсто. Ту нешто није у реду, јер зараде у јавном сектору расту брже него што би требало. 

Вучковић је додао да ту нерегуларност у расту масе зарада у јавном сектору не може да објасни повећање радних места и напредовања запослених, истичући да у појединим министарствима, а највише у Министарству унутрашњих послова, расту расходи који имају карактер зарада.

Према његовим речима, номинално, то су социјална давања за запослене, али у суштини то је исплата зарада мимо закона и индексације. Ове године МУП је исплатио шест милијарди динара више, а и за 2013. предвиђене су повишице изнад индексације, односно веће од очекиваног раста БДП-а и трошкова живота.

Вучковић је упозорио да је доследна примена индексације плата и пензија кључна за одрживост јавних финансија у 2013. години и додао да ће се највеће уштеде у буџету за следећу годину од 20 милијарди динара постићи применом плана повећања пензија и плата.

Оцену Вучковића за наш лист је коментарисао Влајко Сенић, државни секретар у овом министарству, оценом „да Фискални савет куца на отворена врата”.

– Ми смо тај проблем уочили и у Закону о буџету омогућили контролу динамике запошљавања. То је тема о којој смо разговарали и са ММФ-ом. Ценимо напоре Фискалног савета да укаже на потенцијалне ризике у реализацији буџета, али мени се чини да често у јавност излазе са проблемима које смо заједно уочили и радимо на њиховом отклањању.

Дакле, проблем је у „динамици запошљавања” оних које плаћа буџет. Што би требало да значи да је у јавном сектору у протекле три кризне године растао број запослених, па су због тога, очигледно мимо закона, на расходној страни буџета у тим годинама морали да се повећају издаци за њихове плате. Подсећања ради, у тим кризним годинама у приватном сектору угашено је око 400.000 радних места.

На другој страни, подсетио је Вучковић, вишак запослених у здравству, просвети, локалним самоуправама, агенцијама и сличним институцијама је између 20.000 и 30.000 запослених.

– Речено је да неће бити отпуштања док траје криза, али требало би да се припреми план да се са првим назнакама изласка из кризе или побољшања ствари и у тој области крене напред – оценио је Вучковић.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је за фискалну консолидацију неопходно да се остваре уштеде и на позицији плата за запослене у јавном сектору, па и у државној управи.

– Да би се оствариле неопходне уштеде, са тим би одмах морало да се почне – тврди Арсић.

– Ако се тај посао буде одгађао, неће се догодити. Јер, неки тврде да сада није време због кризе, а кроз две-три године неће бити време због избора. Друго, не слажем се да криза није време за отпуштање прекобројних у јавном сектору, јер је то један од начина на који се криза решава. Тако се привреда растерећује од пореза, а истовремено се доприноси смањивању фискалног дефицита. 
Арсић напомиње да смањивања фискалног дефицита неће бити у години када прекобројни одлазе, јер се исплаћују отпремнине, али је у наредним годинама уштеда значајна.

За разлику од садашње Владе Србије, убрзо по ступању на дужност хрватски министар финансија Славко Линић најавио је отпуштање 20.000 запослених у државној управи и јавном сектору.

– Влада Србије греши што одлаже тај посао, јер тиме нехотице поручује јавности да није чврсто решена да спроводи реформске мере, које нису пријатне – каже Арсић. – Хрватска влада поступа другачије. Наравно, неће отпустити свих 20.000 у једној години. Тај пример треба да следи и Влада Србије.

На плате запослених у јавном сектору троши се око 12 одсто бруто домаћег производа, док се на плате запослених у републичкој администрацији троши око 0,9 одсто свега што у једној години створимо.

Од избијања светске економске кризе до краја прошле године број запослених у Србији смањен је за 13 одсто, а највише у предузетничком сектору. У државној управи, здравству и образовању забележен је раст броја запослених за 3,1 одсто.

Ипак, Влајко Сенић сматра да је Предлогом закона о буџету за 2013. „омогућена контрола динамике запошљавања” и да ће бити ефикасна, а плате запослених у јавном сектору неће прескочити законом утврђене баријере. Штавише, он је убеђен да у то верују и „највећи инвеститори на међународном тржишту обвезница”.

реалном тржишту након разговора са најпознатијим и највећим инвеститорима на међународном тржишту обвезница – каже Сенић. – Они очигледно уважавају мере фискалне консолидације које смо усвојили и инструменте за контролу ризика током реализације буџета, не само 2013. године, већ и у средњем року.

 
Александар Микавица
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ПАРАЗИТИ: Вучићев режим запослио додатних 24.000 државних функционера!

0 (0) Србија је светски лидер по броју отворених радних места кроз пројекте страних директних …

МУТАВА петоструко повећава дневнице за службена путовања државних службеника

0 (0) Београд — Дневнице за службена путовања државних службеника могле би од Нове године …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *