Миоковци код Чачка – Миоковци су ових дана, може бити, најбрањеније село на свету. Ево шта рапортира Војкан Томић (53), председник Удружења „Миоковачка кајсија” у тој насеобини која почиње девет километара од Чачка ка северу:
– Противградна станица у нашем селу добила је за ову сезону три ракете од државе, 15 од града Чачка, Месна заједница купила је пет великих пројектила, а ми воћари сакупили смо 312.000 динара и од „Трајала” купили још 12 малих. Од почетка сезоне, 15. априла, сеоски стрелац је дејствовао два пута и испалио 10 пројектила, три државна, шест градских и један из Месне заједнице, што значи да на располагању имамо још 25 ракета – каже Војкан Томић за „Политику”.
И додаје:
– Гледао сам раније да, како који дан, остајемо са све мање ракета и нисам могао да спавам. Зато сам предложио највиђенијим воћарима у селу да дамо по 50 евра, купимо још 12 ракета о нашем трошку и спавамо мирно. Уплатили смо 312.000 динара „Трајалу” и чекамо да стигну. Хвала и Месној заједници у селу која је купила пет великих пројектила, а ако буде потребно купићемо још. Видели смо да је оно што је држава дала недовољно, али хвала и њој, хвала и Месној заједници. Сад идем мирно на конак и имам чему да се надам. Кад нема ракета, нема наде. Предложио сам и малинарима из Бајине Баште да дају по 10 килограма свог воћа за ракете, како би били мирни – објашњава Томић.
Зар је ракетни систем једина одбрана, можда је боља заштита посредством осигуравајућих кућа?
– Ја у то нисам сигуран. Више верујем кад у мом селу има 20 или 30 ракета, него да ми отворе осигуравајућу агенцију.
Миоковци су, иначе, као веома пространо село, српски центар за кајсију. Само са ових неколико брда и делом у два оближња села (Пријевор и Трбушани) долази чак 15 одсто српске производње кајсија. У селу је пре неколико дана размештено 15 откупних станица и воћари добијају од 50 динара за килограм падалице, до 100 динара за браницу. Врхунска класа плаћа се и 120 динара.
На северном рогу села, докле сежу и падине Маљена и Сувобора, јуче смо затекли Риста Гавриловића (45) из Бијељине у Републици Српској, који већ пето лето заредом купује кајсију у Миоковцима, очигледно задовољан оним што ће превести преко Дрине.
– У Бијељини имам дестилерију, где по најбољим правилима производимо ракију од дуња, шљива, јабука, крушака и кајсија. По традицији, кајсију узимам у Миоковцима, 20 тона сваке године, и овог лета плаћам од 60 до 63 динара по килограму. Одмах, на откупној станици. Ово је роба којој нема мане, и због тога увек долазим у Миоковце.
Градоначелник Чачка Милун Тодоровић јуче је најавио осму у низу приредаба „Миоковачка кајсија”, описујући да то насеље има 50 стабала кајсија по глави становника.
Како све то изгледа на терену, у животу? Један од најмлађих овдашњих воћара, Александар Стојановић (25) с поносом у средишту села показује своје засаде од два хектара.
– Треће сам поколење у овој делатности. Воћњак је посадио мој деда, наследио отац и сад, ево, ја водим рачуна о овом имању. Овог лета очекујемо 20 до 30 тона квалитетне кајсије.
Стојановић приповеда да се некада садило 360, а данас и више од 500 стабала по хектару.
– Половина дрвета у селу стара је између 25 и 50 година а она најбоља, од једног века, и дан дањи дају 300 килограма кајсија у сезони – рече Александар Стојановић.
Аутор: Гвозден Оташевић, Политика.рс
Фото: Г. Оташевић
