Данас сам отишла на крстарица чат и потписала сам се као Јеца2002.
Очекивала сам да ће многе привући истакнуто годиште, али нисам очекивала толики бум.
За мање од 2 минута јавило се 20 педофила. Ово су само неки од примера.
Толико њих се јављало да нисам стигла половини да одговорим.
“Имам 45, 48, 52 године… да ли ти то смета?” – је најчешће питање. Не, не смета ми то што имаш толико година. Смета ми што желиш конверзацију са особом од 13, 14 година. Или не дај, Боже, нешто више…
“Нисам педофил. Само волим да се дописујем са млађим особама. Старији људи су досадни.”
Ма немој. Како то да ја клинка од 14 година могу теби човеку од 50+ да будем иоле занимљива? Немамо ни слично образовање ни животно искуство ни поглед на свет. Нити смо читали исте књиге, нити слушамо исту музику, нити смо обишли исте државе. Немамо о чему да причамо.
“Јесте да имаш само 14 година али изгледаш као девојка, не као девојчица.”
Молим? Шта то треба да значи?! Ушла сам у пубертет, физички сам се развила.
Али да ли то значи да сам психички спремна на било шта са мушкарцем старијим од мене 30 и више година?
Опште је познато да је крстарица легло сексуалних паћеника и да ће се гомила њих свакако јавити чим виде женско име, без обзира на годиште, али није нормално да толико њих пожели да се јави девојчици од 13, 14 година. Или још горе, да иницира виђање уживо.
Услов да педофил позове девојчицу у град на пиће је конверзација преко скајпа (или било које друге платформе са видео-позивима). Није он глуп. Иако вероватно дрка док се дописује са непознатом особом са интернета, која се представља као млада тинејџерка, он зна да то не мора да буде баш тако. Опрезан је. Није му довољно што на ницку пише “Јеца2002″ и што му она пошаље по коју слику. Он мора да се увери да је то стварно девојчица а једини начин за то је видео позив. Када се једном уверио, даље може да тече договарање за сусрет.
Педофилија је огромни проблем који мора под хитно да се решава. Немам идеју одакле би се почело, само знам шта мора да буде резултат.
Маријиним законом је уведен регистар педофила и силоватеља, али су у њему поштеђени напасници који су већ починили кривично дело, тј, у њему ће се наћи само”нови” педофили и силоватељи.
То под хитно мора да се мења. У регистру морају да стоје СВИ осуђивани педофили а њихова имена и адресе морају бити доступне свим родитељима, без посебне судске дозволе.
Хемијска кастрација мора да буде обавезна казна, а што се тиче затвора, ту већ фигурише више фактора, али милост се педофилу/силоватељу/убици никако не сме показати.
Не могу да верујем да је максимална казна за најгоре могуће злочине у Србији само 40 година затвора?! Да ли сте реални, ви, који сте донели такву одлуку? Најмања реална казна за силоватеље деце би била доживотна, а за убиство смрт.
Људи који су починили толико велике и страшне злочине више нису људи и не би требало да уживају било каква људска права.
И да не би дошло до неке забуне, ја нисам девојчица од 14 година, већ одрасла особа од 24. Смучило ми се да сваки дан читам у новинама како је ново дете нападнуто или убијено.
Ово је био мој експеримент да видим колики је број педофила на крстарици и шокирала сам се резултатом.
Надам се да ће се закони у скорије време променити. Што строжији закони, то здравије друштво.
(tamnioblak.wordpress.com)
