Сељаку пензија није довољна ни да плати струју

НИСКЕ пензије са којима не могу често да плате ни рачун за струју, највероватније су један од разлога због кога се број пољопривредника који сами себи уплаћују доприносе смањио у последњих двадесетак година за више од три пута. Ако се има у виду да је њихова просечна пензија у јулу ове године износила око 10.600 динара, онда је јасно зашто интересовање опада.

Према подацима ПИО фонда на паорском списку оних са најнижим примањима у Србији је и 3.710 пољопривредних пензионера који примају свега по 5.000 динара месечно.

– Свега 68 земљорадника месечно прими 62.380 динара, што је највећи износ у овој делатности – кажу у Пензијском фонду. – Према нашој статистици за јун 2014. године, у Србији је било пријављено 155.720 пољопривредника који себи уплаћују доприносе и то у централној Србији 114.564, у Војводини 41.137 и у Косовској Митровици 19. Пре 14 година било их је око пола милиона.

Измене и допуне закона о пензијском и инвалидском осигурању који ступа на снагу 1. јануара 2015. године доносе новине и за будуће пољопривредне пензионере. Уместо да сви чланови газдинства уплаћују доприносе, сада ће то чинити само један, а важиће за све.

– Враћена је одредба из 2003. године према којој је обавезно био осигуран само један члан газдинства, а остали по жељи, ако поднесу захтев – објашњавају у ПИО.

Према закону, пољопривредници су они који се баве пољопривредом, чланови су домаћинства пољопривредника или мешовитог домаћинства, уколико нису осигураници као запослени, у самосталним делатностима, корисници пензија или на школовању.
ПРОСЕЧНО РАДЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ

ПРОСЕЧАН ратар у Србији радио је нешто више од две деценије пре него што је заслужио пензију. С друге стране, чиновници, државни службеници, радници у администрацији и јавном сектору, у просеку су плату примали 36 година, након чега су одлучили да напусте радно место.