Србијо, сликај се са ИТ сектором и туризмом! ПДВ на ИТ опрему и хотеле са 8 повећан на 20%

Београд — Око мера у Влади постоји сагласност и ми смо узели у обзир колико може поскупети потрошачка корпа. За смањење плата неће бити изузетака, каже Лазар Крстић.

Према његовим речима, још нема коначне листе тога које ће намирнице бити пребачене у вишу категорију ПДВ-а (са 8 на 20 одсто), али за сада је сигуран да се то односи на ИТ опрему и хотелске услуге.

Такође, како каже, листа ставки које могу да остану у нижој пореској стопи усклађује се са ЕУ, тако да оне ставке које могу да остану у нижој стопи остаће ту, а све што буде супротно регулативи мораће да се пребаци у вишу стопу.

“Ако су то неке намирнице које по логици ствари не могу бити опорезоване по нижој стопи, ми ћемо их пребацити у вишу, међутим, могуће је, дана пример, млеко не може ту остати због конкурентности на тржишту у ЕУ”, рекао је министар финансија гостујући у Кажипрсту на Б92.

Према речима Крстића, повећање ПДВ-а не мора нужно да значи да ће бити повећане цене хране и као пример наводи најаву Уније пекара да хлеб неће поскупети у малопродаји, односно да ће повећање апсорбовати произвођачи, односно продавци.

Крстић, међутим, признаје да не можемо очекивати да трговци изађу у сусрет и не дижу цене.

“Не излазе продавци мени и грађанима у сусрет, али ако тражња падне значајно, малопродаји није у интересу да те цене повећају, већ да задрже продају и већи профит”, сматра он.

Повећање ниже стопе ПДВ са осам на 10 одсто, није последња са приходне стране, иако је била нужна у овом тренутку због нивоа сиве економије, прецизирао је министар. Ефекат на потрошачку корпу биће 0,7 одсто, и на корпу од 20.000 динара износи 150 динара.

Према речима Крстића, последњих неколико мера у комбинацији са ове четири изазивају позитивне реакције код инвеститора.

“Уколико успемо да променимо мит да Србија тавори у месту, ми ћемо имати приика колико никада нисмо имали до сада.”

Крстић тврди да неће бити изузетака када је реч о смањењу плата у јавном сектору, које се односи на зараде изнад 60.000 динара.

“Неће бити изузетака, било ко да то тражи”

Он објашњава да ће нове економске мере захтевати промену неколико закона и да ће ове године неки од њих већ у новембру ићи у Скупштину. Како је рекао, на припреми нацрта тих закона влада ће радити сукцесивно.

“Ми још увек не знамо статус кво, али смо већ кренули са регистром запослених и институција и надамо се да ћемо са новом систематизацијом да знамо шта да очекујемо. За сада знамо за око 670 000 запослених у јавном сектору а остало је још 300 институција које морају да поднесу податке запослених, па је могуће да ће их бити до 700.000, што је 150.000 више него што се првобитно мислило.”

На питање зашто министар привреде Саша Радуловић није присуствовао отвореној седници Владе, Крстић одговара да верује да Радуловић није био у могућности да дође.

“Радулович је представник привреде и с обзиром да је на тој позицији, он има сугестије за привреду и идеје како да се привреда још више подигне, али свакако министар привреде подржава ове мере.”

Крстић каже да се упоредо и региструју институције и да и ту не постоје сви подаци који би требало да постоје.

“Са Министарством правде и државне управе правимо регистар институција да видимо шта свака од њих заправо ради, колико људи је потребно за те послове, који је њихов учинак и да на основу тога направимо темељну реорганизацију”, навео је Крстић.

То би, према његовим речима, омогућило да се профилира радна снага, да се види где има вишка запослених који нису продуктивни или су постављени да би само примали плату.

Говорећи о отпуштањима у јавном сектору рекао је да морају да се уведу системска решења – јединствени платни разреди. Они који се баве истим послом, имају исту стручну спрему, у различитим институцијама, у било ком крају Србије зарађиваће исто, они који боље раде могу брже ићи кроз платне разреде, а за оне који не раде у опште, или су постављени по политичкој линији, постоји могућност да буду отпуштени.

Према речима Крстића, циљ Владе је да током 2014. године смањи субвенције предузећима која су у реструктурирању, којих је 179, која се налазе у неком правном лимбу.

“Знамо да радници који раде у тим предузећима су носиоци привреде у многим градовима у Србији, али ми ћемо проблем са јавним предузећима, конкретно са предузећима у реструктуирању решити на одговоран начин и то тако што ћемо тражити инвеститоре и партнере који могу да донесу свој новац, технологије или менаџмент”, образложио је Крстић и навео да то може да се односи и на Сартид.

За проблем Србијагаса, рекао је, разматране су различите опције на састанку неколико министара и договорени су неки кораци.

“Иде грејна сезона и никоме не пада на памет да сада исече субвенције, али ако буде требало новца да би се прошло кроз грејну сезону, наравно да ћемо то урадити, јер смо стављени пред свршен чин, али циљ је да се то не понови следеће године и зато је потребно да Србијагас буде реструктуриран”, објаснио је Крстић.

Крстић каже да ће државни приходи ове године бити за 20 милијарди динара мањи од предвиђених и да ће бити неопходно донети ребаланс буџета, ако се тај новац не уштеди.

“Предузели смо мере, ограничили дискреционе трошкове у свим министарствима и покушавамо да уштедимо. Ако не будемо успешни у томе, бићемо суочени с тим да по закону радимо ребаланс”, казао је он.

Буџет ће, додао је, бити завршен до 1. новембра.

О завршеној посети ММФ Србији, Крстић је рекао да разговори нису били лаки и да, ако се уђе у преговоре, ни они неће бити лаки. Размишља се, рекао је, о склапању аранжмана, који ће зависити од услова.

 

Б92