Србија

Странци ће нам покуповати земљу

Београд — Када је Србија пре шест година потписала Споразум о стабилиазацији са ЕУ, прихватила је да од 2017. пољопривредно земљиште могу да купе и странци.

Веровало се да ће Србија да уђе у ЕУ већ 2016. године. Сада знамо да то ни у теорији није могуће, али обавеза према Споразму о стабилизацији и придруживању је остала. Мали и средњи пољоприведници су се пробудили и затражили да се, за почетак, одложи примена те одредбе.

“То су много јачи економски субјекти и на свакој аукцији они могу да поклопе сваког нашег произвођача и ситног и крупног. Стога они могу да дођу у посед огромних парцела. С друге стране, ситни пољопривредни произвођач ће да трпи губитке због све слабије могућности да продаје своје аграрне производе”, рекао је Ратко Ђурђевац из “Еколошког покрета” у Врбасу.

Суседне државе, чланице Европске уније, успеле су да током преговора одложе спровођење тог дела Споразума о стабилизацији и придруживању. Тако ће странци моћи да купе пољопривредно земљиште тек седам година после уласка Хрватске у Европску унију. “Када се упоредимо са земљама које су ушле у ЕУ у оном претпоследњем таласу проширења 2004. године, наши пољопривредници могу бити релативно задовољни, нисмо прошли добро као Пољаци, они су добили 12 година”, каже новинар ХРТ-а Влатко Гргурић. Мађарска је отишла и корак даље. Осим што су добили рок за одлагање продаје обрадивих површина за седам плус три године, они су и у

Због спорих евроинтеграција, Србија ће бити једина земља која ће пре пуноправног чланства омогућити слободну продају пољопривредног земљиша. У Министарству кажу да разлога за страх нема. 

Страни инвеститори заинтересовани су пре свега за крупне поседе. Држава поседује више од половине парцела које су веће од 50 хектара и оне неће бити на продају, тврде надлежни. Србија ће покушати да домаћим законима заштити земљораднике. 

“По предлогу нацрта Закона о пољопривредном земљишту биће предвиђено да пољопривредници, физичка лица имају права прече куповине земљишта и да морају да имају пребивалиште на тој територији”, објаснио је Зоран Кнежевић, директор Управе за пољопривредно земљиште. 

Закон можемо да мењамо, а шансе да се сада промени иједно слово Споразума о стабилизацији и придруживању скоро да не постоје. За то је потребна сагласност свих 28 чланица Уније. Зато ће Београд покушати преговорима о поглављу четири да продужи рок. 

“Уколико будемо успели свакако ћемо на тај начин покушати да одложимо суштинску продају странцима пољопривредна земљишта”, каже Зоран Кнежевић. 

Уставу земљу прогласили националним богатством. Законом о пољопривредном земљишту пооштрили су критеријуме за власнике имања. 

Иако Законом о пољопривредном земљишту страницма није омогућено да купују оранице, они то чине посредно кроз оснивање мешовитих фирми у Србији. 

То је и један од могућих разлога што је цена земље у Војводини за само три године са 5.000 евра порасла на 12.000 до 17.000 по хектару. То је тешко достижна сума за мале и средње земљораднике. Отварањем тржишта, цена би могла само да расте и додатно отежа њихову позицију. 

На путу ка ЕУ, Србија мора да отвори тржиште, али и да заштити пољопривредна богатства. Стручњаци указују на то да је важно да се према ораницама односимо као добри домаћини. Када једном пређу у стране руке, тешко ћемо их вратити.

 

РТС

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. A kada stranci pokupuju naše oranice, tada treba nova i patriotska većina Narodne Skupštine Srbije da izglasa zakon kako samo državljani Srbije mogu da budu vlasnici zemlje u Srbiji. I naravno, doneti novi zakon o državljanstvu, kako stranci, ako nisu po poreklu iz Srbije, ne mogu dobiti državljanstvo, ako nisu proveli najmanje 5 ili 10 godina u Srbiji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!