Недавно објављена истраживања банке JP Morgan приказују слику промена новчане масе у свету за претходне године. Само у три тромесечја ове године светска новчана маса, када се мери помоћу показатеља М2, порасла је са 63 на 66 билиона долара.
Показатељ (новчани агрегат) М2 подразумева постојање готовинских средстава, безготовинских – на текућим рачунима, краткорочне и штедне депозите, краткорочне државне хартије од вредности. Произилази да се за мање од годину дана светска новчана маса повећала за 3 билиона долара, тј. за 4,6%. Она је дошла скоро до 100% БДП-а свих земаља света заједно. Према проценама стручњака JP Morgan –а од 3 билиона долара око 1 билион је „испливао“ из групе која се назива Г-4. То су САД, Велика Британија, еврозона (17 држава Европе) и Јапан. Преостала 2 билиона су „испливала“ из осталих земаља „златне милијарде“ (Канада, Аустралија, Нови Зеланд, 10 држава Европске уније) и из земаља које чине периферију светског капитализма. Та гигантска новчана уливања у светску економију стварају илузију ако не економског раста, онда бар одређене економске стабилности. Међутим, управо је то илузија, јер званичне цифре БДП-а које објављују националне статистичке службе, улепшавају стварну ситуацију. Ако се узме у обзир инфлациони раст цена – реални светски БДП или не расте, или се нешто мало смањује. Са друге стране, тај процес представља неприметно, али стално смањење куповне моћи новчаних јединица различитих земаља. Речено једноставније: долази до обезвређивања новца.
Ослањајући се на процене JP Morgan –а није тешко проценити да за читаву 2013.годину раст светске новчане масе може да дође до нивоа од 6%. Транснационална аудиторска компанија Pricewaterhouse Coopers (PwC) је пре неколико месеци дала прогнозу о развоју светске економије у 2013.години (Global Economy Watch 2013).По њиховим проценама светски раст БДП-а ће бити 3,3% (од чега у САД – 2,0%). Ако се упореде процене истраживања JP Morgan –а са подацима прогнозе (Global Economy Watch 2013) лако ће се схватити да брзи раст новчане масе у свету, до кога је дошло последњих година, ствара само илузију економског развоја. У периодима када монетаризам бесни статистичке службе не приказују промене у производњи и потрошњи роба и услуга већ једноставно констатују пораст новчане масе.
* * *
Новчана маса у свету расте најпре захваљујући Федералном систему резерви САД, који се после завршетка финансијске кризе окренуо такозваном „количинском ублажавању“ у економији, изјавивши да америчку економију треба обновити, те да је зато треба прихранити јефтиним парама. А новац постаје јефтин онда, када га је много.
Још недавно је за најважније гледиште у финансијској науци сматран принцип избалансираног буџета, а коришћење ковнице да би се запушиле финансијске рупе су сматране за тешку побуну. Данас се у Америци труде да се тог принципа не присећају. Уосталом, не само у Америци. Програми који су слични „количинском ублажавању“ данас постоје у Великој Британији , Јапану, Европи. На годишњем нивоу новчана маса, која се произведе у оквиру америчког програма „количинског ублажавања“ износи приближно 1 билион долара. Осим ФЕД-ових, раде и ковнице у више централних банака. Ковница најјаче ради у Европској централној банци, која је прва почела и са програмом откупа дужничких обвезница појединих земаља, чланица евро-зоне.
Федералне резерве су већ направиле два програма „количинског ублажавања“, а у септембру прошле године су започеле и трећи. Њиме се предвиђа да Федералне резерве сваког месеца отштампају новчану масу у износу од око 85 милијарди долара. Новац у економију стиже преко куповине вредносних хартија, од чега око 45 милијарди долара стиже у облику државних обвезница Министарства финансија САД и око 40 милијарди различитих безвредних (највише хипотекарних) папира код банака. Произилази да је програм „количинског ублажавања“ усмерен на прихрану не реалног сектора економије, већ владе САД и банкарског сектора. Наравно, новац ФЕД-а на крају може да доспе и у реални сектор економије, али не одмах, и у врло ограниченој количини. Где тај новац најпре одлази? Ако се ради о куповини државних хартија – у том случају он иде на војне трошкове и на плаћање камата за дуговања државе. Ако се ради о куповини безвредних хартија – на финансијска тржишта. Тешко да такво прихрањивање помаже америчкој економији да сасвим превазиђе последице финансијске кризе. Много је вероватније да оно ствара услове за појаву нове.
Руководилац ФЕД-а Бен Бернанке је више пута до сада давао обазриве изјаве у вези са чињеницом да програм „количинског ублажавања“ може да почне да се скраћује. Истина, при том је увек додавао и следеће: под условом да се у економији САД појаве знаци оживљавања. Те изјаве су учеснике финансијског тржишта увек доводиле у стрепњу – било им је јасно какве су последице скраћивања рада машина за штампање новца.До јесени 2013.године су чак и највећи оптимисти изгубили наду да ће економија САД оживети. А Бен Бернанке је престао да плаши заинтересоване смањењем програма „количинског ублажавања“. Уосталом, и шта ће му такви експерименти пред сам крај његове каријере као руководиоца ФЕД-а?
Реална економија САД после завршетка финансијске кризе није обновљена, али су зато врло очигледни знаци да се на финансијским тржиштима формирају „пукотине“. То јако подсећа на ситуацију с краја деведесетих година. Многи инвеститори и финансијски аналитичари сматрају да Федералне резерве не спасавају америчку економију, већ јој каче финансијске „пукотине“ које ће ако не данас, а оно већ сутра да експлодирају. Последице њиховог „пуцања“ ће бити много теже од последица кризе на берзама САД с краја прошлог – почетка овог века. Тада је било земаља са такозваном прелазном економијом, и оне су представљале одушак за многе инвеститоре америчког тржишта фондова. Данас је ситуација у земљама периферије светског капитализма изузетно неповољна. Свако смањење америчког програма „количинског ублажавања“ у тим земљама може да доведе до катастрофалних последица. Министри финансија, па чак и премијери више земаља са периферије светског капитализма обраћају се Вашингтону, па чак и лично руководству ФЕД-а молбама да се програм „количинског ублажавања“ не смањује. На пример, крајем августа ове године, руководиоци Народне банке Кине и владе Народне Републике Кине изнели су велику забринутост због изјава Бен Бернанкеа о смањењу програма „количинског ублажавања“ и предложили да се о том питању посебно дискутује на самиту „Групе двадесеторице“ у Санкт-Петербургу
* * *
Формирање „пукотина“ које је почето на америчким тржиштима фондова значи да акције и финансијски инструменти, везани за реалне активе који се врте на њима, губе сваку везу са правом ситуацијом реалног сектора економије. Економија тапка у месту или се чак котрља низбрдо, а котирање тржишта фондова се креће у супротном смеру. То је позориште апсурда, које Федералне резерве помоћу донетог програма „количинског ублажавања“ подржавају …
Много је медија цитирало бившег члана савета руководства ФЕД-а САД Роберта Хелера који је без имало устезања изјавио да је тржиште фондова врло близу новог „пуцања“, и да при том програм куповине актива од стране ФЕД-а није дао очекивани приметан позитивни утицај на реалну економију. Није остала непримећена ни изјава Лоуренса Финка, генералног директора управне компаније BlackRock , највеће на свету, чије су активе преко 4 билиона долара. Он је констатовао да је на тржишту фондова САД почела да се формира „пукотина“.
Детаљније објашњење ситуације је дао Мајкл Гајед, виши инвестициони стратег фонда Pension Partners.Он је скренуо пажњу на сличност садашње ситуације на тржишту фондова САД са ситуацијом са краја деведесетих година ’20.века. Тада је дошло до наглог успона индекса после кога је наступио њихов катастрофалан пад на берзи фондова NASDAQ, на којој се трговало акцијама хајтек – компанија. Он је подвукао да су индекси Dow Jones, S&P 500 и Russell 2000 поново обновили свој историјски максимум. Притом пада у очи тенденција повећања раздвојености између стања у реалном сектору економије САД и котирања акција и других папира. Најбитнији индикатор те раздвојености је однос цене акције (текућа тржишна капитализација компаније) и реалне доходовности компаније. Тај показатељ Р/Е (price/earnings) за цео низ акција у САД је ујесен 2013.године једноставно зарибао. Као и крајем деведесетих, рекордери по показатељу Р/Е су компаније хај-тек, посебно у сфери телекомуникација и интернета. То су компаније са врло звучним брендовима: Фејсбук, ЛинкедИнк, Јелп, Пандора, Тесла. Р/Е за ЛинкедИнк износи 746, за Тесла 267, Фејсбук – 120. Вођа „Тесла“ Елон Маск је у интервјуу телевизијском каналу Блумберг признао да је текући ниво котација компаније „много већи од онога што смо могли да пожелимо“.
Како констатују аутори истраживања JP Morgan-а има инвеститора који већ почињу полако да излазе из послова са акцијама и да се пребацују на друге активе. На пример, на државне обвезнице. Као пример они наводе један од најкрупнијих суверених фондова на свету – Фонд националног благостања Норвешке (800 милијарди долара). У трећем тромесечју ове године тај фонд је престао да купује акције, и претворио се у њиховог продавца. У овом тренутку акције чине 63,6% актива фонда, што је више од циљног оријентира за 60%. Логично је да се очекује да ће се продаја акција наставити. Други суверени фондови који спадају у категорију конзервативних инвеститора, према мишљењу стручњака из JP Morgan-а,прате исти правац. То су прве ласте – весници финансијске буре која се све више приближава.
Dolar se ukida!AMER nova valuta!