Београд — Професор Економског факултета у Београду Никола Фабрис оценио је да би НБС требало да размотри могућност да пропише максимално дозвољену каматну стопу.
Он је новинарима у паузи конференције “Посткризни опоравак” рекао да да мисли да би “тако нешто требало урадити, јер поједине каматне стопе улазе у зону зеленашких камата”.
“Максимално дозвољена каматна стопа постоји и у Хрватској, у Македонији, постоји у Америци, постоји у великом броју земаља Европске уније, а има је и Црна Гора на привременој основи”, рекао је Фабрис, који је и главни економиста Центране банке Црне Горе.
Уз напомену да, колико зна, нема званчних најава гувернера НБС да ће ограничити каматне стопе, економиста Дјордје Дјукић је рекао да се у приципу као економиста стриктно противи таквој могућности.
“Економска наука показала је да свако администрирање на терену цена, у овом случају каматних стопа, по правилу се у пракси манифестује тако да потрошаци на крају плате још већу цену, јер банке и финансијске институције изнадју модел да наплате ефективну цену кредита”, рекао је Ђукућ, који предаје на Економском факутету у Београду.
Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић оценио је да су у Србији енормно високе каматне стопе и да то условима кризе не можа да постакне привредни раст.
Према његовим речима, високе каматне стопе су условљене високом референтном каматном стопом НБС, високом стопом обавезних резерви и високом стопом проблематичних кредита.
“Једино решење је да НБС релаксира монетарну политику и да појефтини новац”, рекао је Ханић и прецизирао да би централна банка требало да смањи референтну камату и обевезну резерву.
Дводновени скуп “Посткризни оправак”, организовали су Београдска банкарска академија и Институт економских наука, а сесије су првог дана одржане и згради Народне банке Србије на Славији.
БЕТА
