Београд – Уставни суд Србије (УСС) у понедељак добија новог председника. Тог дана истиче трогодишњи мандат досадашњем председнику Драгиши Слијепчевићу, а на његово место долази суткиња Весна Илић Прелић, коју ће сачекати 15.799 нерешених уставних жалби.
Упитана да прокоментарише рад УСС у мандату одлазећег председника, професорка на Правном факултету Унион Весна Ракић Водинелић каже за Данас да оцена зависи од тога који се параметар мери.
„Ефикасност Уставног суда је, попут осталих судова у Србији, углавном лоша, нарочито кад су у питању уставне жалбе. После измена Закона о Уставном суду и установљавања Већа, као и пошто је устаљена пракса на основу праксе Европског суда за људска права, у последњих неколико година ефикасност је порасла, али још увек не довољно“, наводи Ракић Водинелић.
С друге стране, оцењује она, квалитет рада Уставног суда који се изражава садржином његових одлука је различит.
„Нису све одлуке подједнако квалитетне у погледу аргументације. Ова оцена је, можда, последица тога који је судија у датим случајевима био известилац, јер се судије Уставног суда веома разликују по квалификацијама, претходном радном искуству и по општем образовању“, наводи саговорница Данаса.
Осим што ће морати да реши велики број уставних жалби, УСС ће и у наредном периоду морати да се избори са утицајима који долазе са стране. Наиме, иако је Слијепчевић недавно, приликом обележавања пола века од оснивања овог суда, тврдио да „нема ниједне политичке странке која није критиковала одлуке УСС и то је доказ да су те одлуке лишене политичког мириса и укуса“, у делу јавности годинама постоји бојазан да је УСС и те како подложан утицајима са стране.
И Весна Ракић Водинелић сматра да је УСС више неотпоран него што је отпоран на вансудске утицаје.
„То се нарочито добро види по одлукама тог суда које се доносе у време за које се разумно може претпоставити да ће доћи до замене једне политичке партије или групације другом. Као прагматичне навела бих одлуке којима се суд ограничио у надлежности да одлучи о судбини судија које нису биле реизабране, а онда, непосредно пре избора 2012, почео да доноси одлуке о реинтеграцији претходно неизабраних судија“, објашњава она.
Слијепчевић одбио Данас
Наш лист је претходних дана упутио УСС-у захтев за разговор са председником суда Драгишом Слијепчевићем, али је он одбио да говори.
Седнице затворене за јавност
Одлазећи председник УСС остаће запамћен и по затварању седница за јавност. Наиме, након што је пре три године дошао на место председника УСС, Слијепчевић је донео закључак којим је јавност искључена са седница суда. Како је тада прописано, суд ће „одржавати редовну седницу отворену за јавност само у случају разматрања предмета који, с обзиром на врсту оспореног општег акта или спорно уставноправно питање, имају шири друштвени значај“, при чему сам суд одлучује које седнице имају „шири друштвени значај“. „По Закону о Уставном суду, члану три, рад Уставног суда је јаван, а јавност се остварује на начин и у границама које су релативно прецизно одређене. Манипулисање јавношћу је недопуштено“, оцењује Ракић Водинелић.
Одлагање за БИА
Законодавни Одбор Скупштине Србије ипак је јуче усвојио предлог да се због избора затражи одлагање објављивања одлуке УСС о неуставности дела Закона о БИА о тајном праћењу комуникација. Претходно је Владимир Цвијан одбио да потпише ту одлуку, па је новој седници председавао председник парламента Небојша Стефановић.
Данас
