ОД почетка јуна није прошао ни дан а да на Пештеру, најпознатијем сточарском крају у Србији, није падала киша. Било је и дана када се на овдашње пашњаке и ливаде, као из кабла, спуштало и по 50 или 60 литара воде по квадратном метру. Падао је и град, који је потпуно уништио још непожњевену пшеницу и повртњаке.
Огромне падавине нису дозволиле услове за почетак косидбе, а и оно што је покошено одавно је иструлило. Сточари су очајни, лето пролази, ближи се јесен, а на целом Пештеру, где се узгаја око 60.000 оваца и 50.000 грла крупне стоке, још није покошена ни бала сена.
– Пре неколико година имали смо страшну сушу, али је ово много горе, не памтим ни приближно оволико кише у јуну и јулу. Стадима прети катастрофа – жали се Енвер Дацић, угледни сточар из Карајукића Бунара код Сјенице.
Дацић додаје да његова шира породица гаји око 600 оваца и 50 грла крупне стоке и да им је за зиму потребно око 10.000 бала сена, а они још немају ниједну. Август је на прагу, ако не буде сунца и продуженог лета, а у септембру захладни, што на ћудљивом Пештеру не би било никакво изненађење, већина стоке мораће силом прилика “под нож” или будзашто накупцима, додаје домаћин из Каракујића Бунара.
– Ово је озбиљан ударац сточарству на Пештеру, али и шире. Од прошле године није остало ништа сена, чак и да у августу буде косидбе, принос ће бити десеткован. Невоља је и што нећемо имати где да га купимо, јер киша данима лије у целој Србији – истиче Фехим Куртовић, председник Удружења фармера са Доњег Пештера. – Држава не би смела да остави сточаре на цедилу, ваљало би им помоћи. Ако помоћ изостане, бојим се, остаћемо без половине сточног фонда.
Куртовић наглашава да би, поучени овогодишњим лошим искуством, сточари на Пештеру требало да набављају опрему за балирање сировог, тек покошеног сена. Мали број домаћина који има ову опрему већ се обебедио за зиму, а остали погледују у небо, моле се богу да коначно, бар десетак дана, угреје сунце, како би се спасавало што се још спасти може.
ТРИ ПУТА ВИШЕ ПАДАВИНА
ЗА двадесетак дана јула на Пештеру је пало 360 литара воде по квадратном метру, а на неким деловима висоравни и 400-500 литара. Овакав летњи “потоп” не памте ни најстарији житељи непредвидиве висоравни.
За само двадесетак минута, 12. и 22. јула, пало је 40, односно 45 литара воде по квадратном метру. Метеоролози кажу да је воде било три пута више него ранијих година.
М. НИЋИФОРОВИЋ, Новости.рс
i sve je slucajno-prirodno? aha kad se poljubimo u lakat