Насловна / Србија / Хроника / Јоргованка Табаковић плагирала значајан део доктората
Јоргованка Табаковић плагирала значајан део доктората 1

Јоргованка Табаковић плагирала значајан део доктората

Докторат гувернерке Народне банке Србије пун је дословно преписаних пасуса других аутора без цитирања. У неким реченицама су једине разлике синоними попут „промењива“ уместо „варијабла“, а неке се понављају и по два пута, без навођења извора

Анализа докторске дисертације гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић показује да је преко 20 одсто текста преузето без цитирања из радова и књига економиста или академаца.

Гувернерка Табаковић је без цитирања преузела радове свог некадашњег сарадника у Народној банци Николе Тасића, економисте Мехмеда Мурића, професорке Лидије Барјактаровић са Универзитета Сингидунум, Јасне Атанасијевић са Универзитета у Новом Саду и других научника.

У неким случајевима копирани су читави параграфи или потпоглавља, уз уношење минималних измена, попут коришћења речи „отуда“ уместо „с тога“ на почетку реченице, док је остатак садржаја идентичан. Аутори нису цитирани, а углавном нису навођени ни у списку коришћене литературе.

Табаковић је докторирала 2011. године на Факултету за услужни бизнис, Универзитет Едуцонс из Сремске Каменице, а теза под насловом „Инструменти централне банке – домети и ограничења на примеру Републике Србије“ има 240 страна. Ментор је био професор Миленко Џелетовић, који је данас председник Економског савета Српске напредне странке (СНС).

Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) је копију доктората добио у јуну 2016. године, тек након што је Повереник за информације од јавног значаја Едуцонсу запретио новчаном казном. Пре тога, више од две године су одбијали да доставе рад гувернерке Табаковић.

Уз помоћ професора са неколико универзитета, докторат је провучен кроз софтвер Турнитин за детектовање плагијата. Реч је о често коришћеној методи за проверу студентских радова на универзитетима широм света.

Новинари ЦИНС-а су најпре штампане копиране странице доктората претворили у претраживи Wорд документ на ћирилици, а потом их пребацили у латиницу. Обе верзије, латинична и ћирилична, провучене су кроз наведени софтвер. Реченице које је софтвер одредио као потенцијалне плагијате посебно су проверене у изворима који су означени као оригинални.

Јоргованка Табаковић није одговорила на позиве ЦИНС-а за разговор. Аутори оригиналних текстова који су контактирани такође нису желели да разговарају о овој теми. Миленко Џелетовић није био у прилици да одговори на питања ЦИНС-а због обавеза које тренутно има у Телекому Србије, где ради као финансијски директор.

Александар Андрејевић, ректор Универзитета Едуцонс каже да су све процедуре за одбрану доктората биле испоштоване и да је квалитет рада потврдило пет врхунских стручњака у тој области. Поред позитивне оцене трочлане комисије за одбрану доктората, у којој је био и Џелетовић, Андрејевић објашњава да је годину дана касније иницирао и две додатне независне рецензије.

Андрејевић такође наводи да, за разлику од природних и техничких наука, у друштвеним областима постоји већа толеранција на поклапање текста, за коју су му колеге рекле да може да износи и до 20%.

У академској заједници се представљање туђег рада као сопственог, без јасног навођења аутора и извора, сматра недопустивим. Према Кодексу професионалне етике Универзитета у Београду „дословно преузимање текста другог аутора, односно копирање из електронских или штампаних извора, са српског или страног језика, у деловима или целости“, без навођења имена аутора и извора, представља плагирање.

Ресавска школа читавих потпоглавља

Према налазима Турнитин-а, око 12 одсто текста из доктората базирано је на књизи „Монетарно-кредитни и девизни систем“ професорке Лидије Барјактаровић. Реч је о уџбенику за студенте Пословног факултета Универзитета Сингидунум, објављеном 2010. године.

Половина прва два поглавља доктората написана је на основу ове књиге, без цитирања професорке Барјактаровић. Њен уџбеник није наведен ни у списку коришћене литературе. Цели пасуси преписани су без цитирања, уз ситне измене у реченици или формату писања.

Тако је Табаковић из овог уџбеника дословно преписала целокупна потпоглавља под називом „Функције централне банке у тржишној привреди“ и „Макроекономски циљеви и монетарна политика централне банке“, уз додавање своја два пасуса.

Неке фусноте из књиге професорке Барјактаровић су у докторату интегрални део текста, на једном месту је реченица од једне претворена у две, а неке које су у оригиналу написане као поделе овде су обичне реченице.

Јоргованка Табаковић плагирала значајан део доктората 2

Табаковић (страна 17):

Јоргованка Табаковић плагирала значајан део доктората 3
Барјактаровић (страна 133):

У одређеним деловима текста се могу пронаћи и грешке у писању речи, које подсећају на једноставно копирање оригиналног текста, па је на пример у једној реченици остала цртица код речи „прет- поставка“ која је у књизи професорке Барјактаровић после цртице прешла у нови ред.

Реченицу коју је професорка Барјактаровић употребила на два места Табаковић је приликом преузимања такође поновила два пута, без цитирања, као уводну реченицу у поглављу 1.1. на страни 13 и у поглављу 1.3. на страни 17.

Реченица у докторату на страни 29 почиње са: “Дакле, есконтна политика мора бити вођена у уској координацији са осталим сегментима макроекономске политике…”, док таква иста реченица у уџбенику почиње са: “На крају можемо закључити, да есконтна политика мора бити вођена у уској координацији са осталим сегментима макроекономске политике…”.

Позајмица од бившег колеге из НБС

Још један често коришћени извор јесу радови некадашњег саветника у Народној банци Србије, Николе Тасића, данас предавача Високе школе за пословну економију и предузетништво – ПЕП. ЦИНС је пронашао четири Тасићева текста која су без цитирања коришћена у докторату, од којих је само један наведен у литератури.

Ради се о текстовима из 2008. и 2009. године које је Тасић писао сам или у сарадњи са другим ауторима, а које је софтвер пронашао на сајтовима Народне банке Србије, Удружења банака Србије и интернет страници овог аутора www.тасиц.нет која више није у функцији.

У потпоглављу о обавезној резерви на страни 35 доктората говори се о примеру Чилеа. Идентичан текст налази се у раду „Ефикасност стопе обавезне резерве као инструмента монетарне политике“ чији су аутори Мирјана Палић и Никола Тасић. Целе три стране, односно 37 реченица, су од речи до речи преузете из овог текста, уз врло ситне измене, али и исте грешке у куцању као у оригиналном раду.

Група аутора, међу којима је Тасић, у тексту „Канал каматне стопе у условима доларизације: случај Србије“ у уводном поглављу каже:

На исти начин Табаковић почиње потпоглавље на страни 43 дисертације о ограничењима домета монетарне политике, с тим што аутори у једној реченици кажу: „Циљ ове анализе је…“ док у докторату пише: „Један од циљева ове дисертације је…“.

Осим већ наведених примера, из овог рада су, између осталог, преузета још три параграфа од 12 реченица, без цитирања аутора и навођења рада у списку литературе.

Табаковић је у докторату користила модел под називом векторска ауторегресија (ВАР), а подаци и методологија су базирани на два текста на којима је Тасић радио. Један од ова два Тасићева рада наведен је у коришћеној литератури, али делови текста који су одатле преузети нису му приписани.

Уместо варијабле – промењива

Један део текста у докторату је преузет из текста под називом „Предностите и недостатоците на концептот на таргетирање на инфлацијата” доктора Мехмеда Мурића, објављеног 2010. године у македонском часопису Економија и бизнис. Новинари ЦИНС-а имали су увид у српску и македонску верзију овог рада.

Међу другим изворима које је софтвер Турнитин препознао у докторату Јоргованке Табаковић наводи се и интернет страница професорке Данице Поповић (даница.поповиц.екоф.бг.ац.рс), која је редовни професор Економског факултета у Београду.

На сајту Данице Поповић се раније налазио текст Јасне Атанасијевић (тада Димитријевић), предавача на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, који је написан 2007. године. Делови овог рада су коришћени у другом поглављу доктората. Највише преузетог текста налази се на странама 38, 39 и 40, преко 20 целих реченица.

Тренутно важећи прописи Универизета Едуцонс на коме је Табаковић докторирала предвиђају да сваки студент пре одбране мора да потпише изјаву о ауторству којом гарантује да је дисертација резултат сопственог рада и да нису прекршена туђа ауторска права нити коришћена интелектуална својина других лица без одобрења.

У Правилнику о докторским студијама Едуцонса нема информација о томе да ли се кандидату може одузети докторат због плагирања.

Пише: Анђела Миливојевић, ЦИНС.рс

 

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Напредни кондуктер на челу Одбора за контролу служби безбедности 13

Напредни кондуктер на челу Одбора за контролу служби безбедности

Посланик Српске напредне странке Игор Бечић изабран је данас за председика Одбора за контролу служби …

Поништите докторат Синише Малог! 14

Поништите докторат Синише Малог!

Верски вођа Муамер Зукорлић на челу парламентарног одбора за науку, безочно плагирани докторат градоначелника Београда …

Један коментар

  1. Миша Јовановић

    Лепо Бога ми. Председник државе и министар полиције са купљеним дипломама а сада и гувернерка са плагијатом доктората. Због таквих паметни и образовани беже из Србије. Сам шљам је испливао на површину.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *